26. maja 2011. godine, predsednik republike Boris Tadić, obavestio je javnost da je uhapšen Ratko Mladić u selu Lazarevu, a koje je u blizini Zrenjanina, u kući svojih rođaka iz Bosne koji su se ovde doselili 1995. godine.
Kako je došlo do toga, predsednik Tadić je izjavio da će javnost biti obaveštena.
Zaprepašćenje, odnosno iznenađenje je zahvatilo ne samo u Srbiju već i inostranstvo, jer je Ratko Mladić optužen za niz zločina, a među kojima i masakr 7000 muslimana 1995. godine u Srebrenici.
Optužnica povodom tog zločina, koju je podiglo Haško tužilaštvo 1995. godine, bila je kamen spoticanja između organa vlasti Srbije i Haškog tribunala.
Opšte je poznata činjenica da je Haški sud stajao na stanovištu da je Srbija dužna da pronađe i izruči Ratka Mladića, obaveštavajući ih da je to jedan od uslova da bi Srbija, danas-sutra, mogla da računa na prijem u Evropsku uniju.
Zvanično je obavešteno da je do lišenja slobode došlo na miran način, ali je konstatovano da su tom prilikom pronađena i dva pištolja kod Mladića, ali da nisu bila upotrebljena.
Pokrenut je postupak za izručenje Haškom sudu, dok su stotine i stotine komentara iznete u odnosu na ovaj slučaj koji će ući u istoriju srpskog naroda i koji neće biti čast za ugled u odnosu na čoveka za koga se zna da je 1990. godine ustao u odbranu srpskog življa na prostoru Bosne i Hercegovine.
Dobar deo javnosti je bio iznenađen da je Mladić dozvolio da bude uhvaćen, na način kako je javnost zvanično obaveštena.
Hapšenje Karadžića pre tri godine, koji je bio predsednik Republike Srpske, nije izazvalo takvo iznenađenje i zaprepašćenje i komentarisanje, kao hapšenje Mladića, koji je u očima srpskog naroda predstavljao čoveka koji je omogućio svojim radom da dođe do formiranja Republike Srpske i o kome će istorija dati svoj sud.
Mladićeva popularnost je ostala nepomućena jer je Srpska radikalna stranka, odmah po objavljivanju da je došlo do njegovog hapšenja, obavestila javnost da će prirediti protestni skup povodom njegovog hapšenja.